Mje­re­nje pro­sječ­ne br­zi­ne pra­žnje­nja be­ši­ke i go­to­vo ne­mo­gu­ća pro­ce­du­ra dje­li­mič­nog „ot­ku­va­va­nja” ja­je­ta, dva su is­tra­ži­va­nja ko­ja će bi­ti kru­ni­sa­na ovo­go­di­šnjom Ig No­be­lo­vom na­gra­dom, pre­no­si B92 svjet­ske me­di­je.
Ove na­gra­de do­di­je­lje­ne na Har­var­du, pan­dan su mno­go ozbilj­ni­jim No­be­lo­vim na­gra­da­ma i po­sve­će­ne su za­bav­noj i po­ma­lo smi­je­šnoj stra­ni na­u­ke. Ig No­be­lo­ve na­gra­de po­kri­va­ju vr­lo neo­bič­ne te­me, po­put one ka­ko da iz­ra­ču­na­te sta­ti­stič­ku vje­ro­vat­no­ću da će kri­ška pa­sti na na­ma­za­nu stra­nu, ili ko­e­fi­ci­jent tre­nja ka­da se okli­zne­te na ko­ru od ba­na­ne.
Ovo­go­di­šnji la­u­re­a­ti Ig No­be­la su is­tra­ži­va­či Uni­ver­zi­te­ta u Ka­li­for­ni­ji, pred­vo­đe­ni Sti­ve­nom Ku­dla­ce­kom, ko­ji su uspje­li da ku­va­no ja­je po­no­vo vra­te u teč­no sta­nje.
Is­tra­ži­vač­ki rad pod­ra­zu­mi­je­vao je raz­mo­ta­va­nje pro­te­i­na iz bje­lan­ce­ta ko­ji se zgru­ša­va­ju pri­li­kom ku­va­nja, a na­uč­ni­ci is­ti­ču da ova teh­ni­ka mo­že ima­ti broj­ne in­du­strij­ske pri­me­ne. Na­uč­ni­ci „ot­ku­va­li” ja­je - i to uop­šte ni­je be­smi­sli­ca
Na­gra­da za fi­zi­ku bi­će uru­če­na struč­nja­ci­ma Teh­no­lo­škog uni­ver­zi­te­ta u Džor­dži­ji ko­ji su te­sti­ra­li ko­li­ko br­zo si­sa­ri pra­zne be­ši­ku. Do­šli su do re­zul­ta­ta od 21 se­kun­de. Oni ka­žu da ova stu­di­ja mo­že po­mo­ći u di­jag­no­sti­ci uri­nar­nih pro­ble­ma kod ži­vo­ti­nja, ali i in­spi­ri­sa­ti di­zaj­ni­ra­nje hi­dro­di­na­mič­nih si­ste­ma.
Na­gra­du za bi­o­lo­gi­ju do­bio je pro­je­kat Uni­ver­zi­te­ta u Či­leu ko­ji je uklju­či­vao ka­če­nje vje­štač­kih re­po­va na pi­li­će, ka­ko bi se pro­u­ča­vao lo­ko­mo­tor­ni si­stem kod ži­vih po­to­ma­ka di­no­sa­u­ru­sa. Rad „Šet­nja sa di­no­sa­u­ru­si­ma: Pi­li­ći sa vje­štač­kim re­po­vi­ma” ob­ja­vlje­na je u struč­nom ča­so­pi­su „Plos One”. Pi­li­ći ko­ji su od­ra­sta­li sa vje­štač­kim re­po­vi­ma po­ka­za­li su da su mo­der­ne pti­ce po­sle­di­ca evo­lu­ci­je per­na­tih di­no­sa­u­ru­sa ko­ji su iz us­prav­nog pre­šli u ne­što po­gr­blje­ni­je dr­ža­nje.
Na­gra­du za knji­žev­nost do­bio je Mark Din­ge­man­se i nje­gov tim sa In­sti­tu­ta „Maks Plank”, ko­ji je is­tra­ži­vao da li se u svim je­zi­ci­ma svi­je­ta pi­ta­nje mo­že po­sta­vi­ti sa „A?”. Od­go­vor je na­vod­no po­tvr­dan, jer su „slič­no­sti u for­mi i funk­ci­ji u svim je­zi­ci­ma mno­go ve­će od onih ko­je bi bi­le pri­pi­sa­ne slu­čaj­no­sti”. Za­klju­či­li su da je „A?” ri­je­dak pri­mjer rje­či ko­ji ozna­ča­va isto za sve lju­de svi­je­ta.
Majkl Smit sa Kor­nel uni­ver­zi­te­ta u Nju­jor­ku do­bio je na­gra­du za me­di­ci­nu zbog svog ra­da o to­me ka­ko bol kao po­sle­di­ca ubo­da pče­le mo­že bi­ti raz­li­či­tog in­ten­zi­te­ta u za­vi­sno­sti od to­ga ko­ji dio ti­je­la je „po­vre­đen”. Dr Smit je u tu svr­hu sam se­be pod­vr­gao ubo­di­ma, pa­žlji­vo sta­vlja­ju­ći pče­le na 25 mje­sta na tje­lu i mje­rio bol od sva­kog ubo­da na osno­vu po­re­đe­nja sa „in­ter­nim stan­dar­dom” – bo­lom od ubo­da u po­dlak­ti­cu. U ot­kri­ću ko­je će ući u ana­le na­u­ke, za­klju­čio je sle­de­će: „Tri naj­ma­nje bol­na mje­sta bi­li su te­me, sred­nji prst na no­zi i nad­lak­ti­ca. Tri naj­bol­ni­ja su no­zdr­va, gor­nja usna i ko­ži­ca na pe­ni­su”. Smit je svo­ju na­gra­du po­di­je­lio sa slo­vač­kim na­uč­ni­kom ko­ji je že­lio da sa­zna ko­li­ko DNK mo­že­mo pre­ni­je­ti stra­snim po­ljup­cem. Za­jed­no sa ja­pan­skim is­tra­ži­va­či­ma, oni su pro­vje­ra­va­li da li se aler­gij­ska re­ak­ci­ja mo­že ak­ti­vi­ra­ti lju­blje­njem sa oso­bom u či­jim je usti­ma ne­ki aler­gen i u tu svr­hu 30 pa­ro­va lju­bi­lo se pu­nih 30 mi­nu­ta. Ot­kri­li su da lju­blje­nje mo­že sma­nji­ti re­ak­ci­ju or­ga­ni­zma na aler­go­test na ko­ži, što bi mo­glo da zna­či da je lju­blje­nje ko­ri­sno za vas.